AUTOBOGOGRAFIJA

 9. februar 2021.

26000. dan mog života

 

 

kaja

je ugrejala

vodu. sipa je u

veliki lavor. čučnula

je i zakoračila iznad tople

vode. vidim joj samo kosu

iznad stola. čujem kako se

kaja sa sve gušćom penom

sapuna pere po brucama. a

zatim čujem kako se prska

vodom ispirajući se. posle

pranja voda se smiri dok

se po obodu lavora

gromuljice pene

već suše 

subota 

17

oktobar

1987

 

 

i

 

 

17. oktobra 1987

sam napisao prizor

sa kajinim pranjem u

lavoru. malopre sam ga

ponovo otpevao stvorio

hodao i zastao jer su

me prizori detinjstva

od pre 34. godine

preplavili

 

 

i

 

 

pisao

sam ih u

38. a sad

mi je

72

 

 

i

 

 

preplavila me

je beda i nemoć

na trenutak sam

bio u strašnom i

bolnom očaju

 

 

i

 

 

nemoć u

mom detinjstvu

nemoć u 38. godini

nemoć u 72

godini

 

 

i

 

 

odlučio sam

zaustaviću se i

priznaću moju nemoć

i moj poraz i to ću danas

pevati stvarati hodati

u autobogografiji 

 

 

i

 

 

kad

sam to

odlučio

oslobodio

sam se

sebe

 

 

i

 

 

samo

strpljivio

i samo s

bogom

 

 

i

 

 

bog

drug

moj

 

 

i

 

 

bog

moje

ja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno me

ljuljaš na tvojim

grudima

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno se

ljuljamo na svačijim

grudima

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

8. februar 2021.

25999. dan mog života

 

 

a

alavost a

sramio sam

se alavosti

 

 

i

 

 

b

bog

bagrem

bruce. buve

bol. beda

braon

belo

 

 

i

 

 

v

vlaga

veš. vašar

vetar

vri

 

 

i

 

 

g

govno 

golanfer

griz. grizi 

grmljavina

guma. glib

golicanje

glava

glad

go

 

 

i

 

 

d

daleko

dobila je

dupe. dlake

disanje

dan

 

 

i

 

 

đ

đeram

điha điha

đurđic

đon

 

 

i

 

 

e

ekser i

ubosti se

na ekser

 

 

i

 

 

ž

žeđ

žile. žice

žena. život

žabe. žal

žuto

 

 

i

 

 

z

zidovi

zafrkavanje

zalogaj. zeznuti

zejtin. zavesa

zeleno

 

 

i

 

 

i

igla

idi mi kupi

iskipelo

 

 

i

 

 

j

ja

jurcanje

jebem ti mater

jorgan. jesti

jezik. jaje

joj

 

 

i

 

 

k

kazna

kazna u ćošak

kazna na kolena

kazna prestaje samo

kad priznam da sam

pogrešio i zamolim za

oproštaj mama oprosti

neću nikad više. komšije 

su bile vrsta božanstva

krasta. konac. kajmak

krpare. krompir. kiša

klupče. klonja. kuda

ključevi. krevet

klupa. koliko

keva. koža 

kako. ko

 

 

i

 

 

l

lacika

leto i letnje

lavor. lončić

lopta. led

liz

 

 

i

 

 

lj

ljubimruke

ljubljenje i čudo

prvog poljubca

ljuljaška. ljigavo

ljubičasto

 

 

i

 

 

m

marmelada

je bila savršena

miš ime za kurčić

miševi i rani strahovi

metlica. muškatle

mleko. mrvice

molim. ma

nemoj

 

 

i

 

 

n

neću sam

retko izgovarao

i verovatno sam se

zato durio. noge

novo. narandžasto

nesposoban

noć. nos

 

 

i

 

 

nj

njiva

njuška

njuh

 

 

i

 

 

o

olovka

okrajak

orman

oluk

oči

 

 

i

 

 

p

prcali su

se sinoć na dolmi

popeli ste mi se na glavu

prut me je možda i doveo

do puta. prašina. paori. pelcer

patlidžan. pica. posle je došla i

pička. patike. prljavo. psovanje

plač. prdnuti. perje. praviti se

važan. podbiti palac. pas

pošto košta. ptice

plavo

 

 

i

 

 

r

rigoleto

povraćanje

restlovi. radio

rezeda. reka

rasti. rep

ruke

 

 

i

 

 

s

svet

sveća. sapun

svakidan. sneg. stid

strah. sendvič. sveska

sevanje. sandolina. sto

i stolica. staklo. suze

slatko. sline. sekira

sivo. slano. sito 

sic. soba 

so 

 

 

i

 

 

t

tuča

tetka i teča

to. tako. tu

torba

ti

 

 

i

 

 

ć

ćilim

ćorak. ćale

ćeten alva

ćuti

 

 

i

 

 

u

unutra

ulica. ugao 

ukoso. usta

uši. uh

 

 

i

 

 

f

fudbal 

fleka. fijoka

frajer. film

fino

 

 

i

 

 

h

hleb pod

miškom. hleba

i pekmeza. jedi više

hleba. hleba i masti

hartija. hajduci

hvala

 

 

i

 

 

c

cic od cica

cibzara još nije

bilo u mom detinjstvu

oni su se pojavili kasnije

kao i čudesne najlon kese

u kojima hleb nikad ne

bajati. crveno. cigani

narod božiji

crno

 

 

i

 

 

č

čvor 

čađ. čep

čir

 

 

i

 

 

dž

džak

dživdžan

džabalebaroš

džangrizalo

džaba

džep

 

i

 

 

š

šećer

šaš. šuštanje

ševa u fudbalu

a pogotovo kasnije

ševa kao jebanje

šarke. šerpe

šareno

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

6. februar 2021.

25997. dan mog života

 

 

kad

naslonim

glavu na svoj

život odmah se

setim svega

sad

 

 

i

 

 

sve je

oduvek i

zauvek

sad

 

 

i

 

 

ugrejani krevet

u ledenoj sobi. kurac

je počeo da mi se diže

sam od kad znam za sebe

zaključavanje vrata. čupanje

trave između cigala i kuće i

asfalta. novine za brisanje

posle velike nužde. ribanje

kvaki na vratima. prozori

koji se magle. pranje

prozora zgužvanim

novinama

 

 

i

 

 

krpljenje šerpi

krpljenje čarapa

prolećno čišćenje kuće

spremanje za slavu božić i

uskrs. krompirići na čarapama

zakrpe. polupani prozor

probušena lopta

nestašluci

 

 

i

 

 

bezrazložna

tuga. izglancane

cipele. koštica koja

mi smeta u zalogaju

dokolenice koje se

srozavaju. osećanje

sebe koje me

je kočilo i

koči

 

 

i

 

 

sline u

nosu i sline

u maramicama

otvrdla maramica

od slina. blesavljenje

pred ogledalom. mokre

čarape. ulošci za cipele

od kartona. ceđenje

čireva. kopkanje

krasta

 

 

i

 

 

svaki

dan je trebalo

živeti i svaki dan

je trebalo preživeti i

noću se u snovima

pripremiti za

sledeći

dan

 

 

i

 

 

dan da

ne padnu na

pod mrvice hleba

da se ne ufleka stolnjak

da se ne prska zid. da se ne

izgužva košulja. da se ne pokvasi

krpa. da se vrata dobro zatvore. da se

prozori dobro zatvore da ne ulazi zima. da

se sedi kako treba da se stolica ne polomi

da se nemesti krevet. da se ne prljaju prozori

da se ne pravi vašar po sobi. da se ne ulazi

u svečanu spavaću sobu. da ne vide komšije

da budemo srećni. da budemo dobri bogu

da operemo noge. da posečemo nokte

da okrečimo da ne bi povukla vlaga

da se ne bude da bi sve bilo

da se ne skače po sobi

da se u uglu vrata

odsluži kazna

zaslužena

je o je

bog

 je

 

 

i

 

 

probušene lopte

golovi na male goliće

fudbalske utakmice

u sobi. rvanje

 

 

i

 

 

pokvareni zubi

nepodnošljiva zubobolja

temperatura. hladni oblozi

na grudima. slabost i ulična

svetlost. samo da mi se

ponovo dokopati 

ulice

 

 

i

 

 

ivica stola

špic stola. pljuskovi

potoci po ulici od velikih

kiša. nabosti se na zarđali

ekser. smrdljive gaće

smrdljive čarape

bruce

 

 

i

 

 

još

jednom

bruce

 

 

i

 

 

budžak

oguljeno

pocepano

pokvareno

ulubljeno

zabat

oluk

 

 

i

 

 

ja kao da

nisam ništa drugo

nego beda življenja koja

se preobrazila u slavu boga

ja kao da nisam ništa drugo nego

čestica prašine koja se preobrazila

u boga. ja kao da nisam niko drugi

nego potiskivana sreća detinjstva

koja je eksplodirala u

sreću boga

sad

 

 

i

 

 

azbuka

detinjstva je

detinjstvo tvoje

svačije i bilo

čije i ničije

azbuke

 

 

i

 

 

a

od a

do

š

 

 

i

 

 

azbuka

boga boga

azbuke

 

 

i

 

 

 

moj

uzor pevanja

stvaranja hodanja

autobogografije nisu

autobiografije slavnih

nego još nenapisane

autobiografije svih

najanonimnijih i

najljubljenih

mojih

bića

 

 

i

 

 

zec

koji nam je

ipak za svaki

uskrs ostavljao i

ostavlja poklone

u prozore naših

jebenih života

uprkos

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

5. februar 2021.

25996. dan mog života

 

 

paralelno sa

patrijarha čarnojevića

su bile ulice jug bogdanova

bele njive. gundulićeva. almaška

prekoputa temerinske ulice u salajci 

su bile koste šokica. radičevićeva

save đisalova. cvijićeva

dositejeva

 

 

i

 

 

u temerinskoj

odmah iza ugla je 

bila velika građara u

kojoj sam se nekoliko

puta igrao penjući se

po gomili složenih

drvenih fosni

 

 

i

 

 

na uglu

tekelijine i

gundulićeve je

bila moja škola

ivan gundulić

 a prekoputa

škole je bio

dućan

 

 

i

 

 

u temerinskoj su

bila još dva dućana

onaj kod jove i onaj na

uglu sa dositejevom. jedna

mesara kod vrebalova. mlečni

restoran. dva berbera. i

jedna burekdžinica

 

 

i

 

 

bila su

i dva svratišta

za konje i

kola

 

 

i

 

 

u almaškoj

ulici je bila almaška

crkva a prekoputa nje je

bilo zabavište u koje

sam išao pre

škole

 

 

i

 

 

u temerinskoj

između cvijićeve

i dositejeve je bila

zelena pijaca

svakoga

dana

 

 

i

 

 

u cvijićevoj

je bila buvlja

pijaca utorkom

sa robom

na zemlji 

 

 

i

 

 

temerinskom

koju smo zvali drum

i koja je bila od žutih

pečenih cigala je

išao tramvaj

 

 

i

 

 

podbara

i salajka su

bila dva rivalska

kraja. iza salajke do

kanala je bilo naselje

a preko kanala je bila

slana bara gde je bila

čuvena najlon

pijaca

 

 

i

 

 

ljudu su

stajali u redovima

čekajući da kupe hleb

ili pazare i neke

druge stvari

 

 

i

 

 

prodavci

i prodavačice su

olovkom na papiru

u koji su uvijali robu

pisali cene i brzo

ih sabirali

 

 

i

 

 

hleb

je bio svež

ili bajat

 

 

i

 

 

cigare i novine

su se prodavale u

malim kućicama

 

 

i

 

 

kod berbera

su bila velika

ogledala i novine

koje su se prelistavale

dok se čekao red. među

novinama su bile i filmske

novosti i sitne dlake

posle šišanja koje

su golicale po

vratu

 

 

i

 

 

nije

bilo ni

semafora ni

pešačkih prelaza i

bilo je lepo preći

ulicu gde god

ti se hoće

baš

 

 

i

 

 

svim stvarima

okruženjima radnjama

se razvijao moj govor i

svakog dana broj reči

koje sam izgovarao

se uvećavao

 

 

i

 

 

rečima ne

samo da sam

upoznavao svet

nego je i svet

upoznavao

mene

 

 

i

 

 

rečima 

sam rastao i

bivao odrasli jer

sam kao i svako

dete želeo da i ja

budem odrasli

a ne dete

 

 

i

 

 

svemirom

mog detinjstva ja

dete boga i svemira

upoznajem detinjstvo

boga i svemira

 

 

i

 

 

jezikom boga

otkrivam

boga jezika

 

 

i

 

 

jezikom detinjstva

upoznajem

detinjstvo jezika

 

 

i

 

 

detinjstvom jezika

pevam stvaram hodam

detinjstvo jezika ljubavi

detinjstvo jezika slobode

detinjstvo jezika istine

 

 

i

 

 

detinjstvo

autobogografije

boa

mia

boamiamaaboa

maa

boa

ah

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

4. februar 2021.

25995. dan mog života

 

 

pri kraju

ulica se spuštala

ka igralištu. sa leve

strane je bilo đubrište na

kojem su nam govorili

da se ne igramo jer 

tu cigani kradu

decu

 

 

i

 

 

ljubav

za vas

cigani

 

 

i

 

 

posle

radetove

kuće je bilo

igralište

 

 

i

 

 

igralište

najčuvenijeg 

fudbalskog kluba na

svetu kluba fudbalera

slavije i svih nas

slavijaša

 

 

i

 

 

hej

moji slavijaši

vi ste večni kao

i vaša ljubav

za slaviju

 

 

i

 

 

igralište je bilo

ograđeno stubovima

i žicom. sa zapadne strane

je bilo nekoliko redova drvenih

sedišta. na zapadnoj strani su

ljudi sedeli na zatravljenim

brdašcima koja su vodila

do kanalske

dolme

 

 

i

 

 

iza

gola na

južnoj strani je

bila kuća slikara save

ipića a iza gola na severnoj

strani je bila svlačionica za

fudbalere sa malom kućom

za domara čuvenog

kusu i njegovu

ženu 

 

 

i

 

 

pored

svlačionice je bila 

nova sala za rvanje a

pored nje rukometno

igralište

 

 

i

 

 

iako je igralište 

bilo ograđeno na nekim

mestima je žica bila probijena

pa smo se tu provlačili i igrali

fudbal na igralištu sve dok nas

kusa ne vidi i ne otera

sa igrališta

 

 

i

 

 

na slaviji

nije bilo ni kuća

ni ulice nego samo

zelena trava i

plavo nebo

 

 

i

 

 

zelena

trava i plavo

nebo to je za

mene slavija

zauvek

 

 

i

 

 

miris

pokošene

trave

 

 

i

 

 

dečaci

koji ne prestaju

sve dok se ne

iznure od

fudbala

 

 

i

 

 

fudbal

kao igra i

kao lopta sa

kojom se igra

to je 20

vek

 

 

i

 

 

igralište

je bilo dom

fudbalera a

sala dom

rvača

 

 

i

 

 

dolma

je bila dom

kartaroša i

mangupa

 

 

i

 

 

glavni

junak slavije

za mene je bio

i ostao boško

šilić čuveni

centarfor

 

 

i

 

 

divio

sam se

boškovim

snažnim

butinama

u kojima

kao da je

bila sva

snaga

sveta

 

 

i

 

 

idem na

slaviju govorio

sam kaji

 

 

i

 

 

idem na

slaviju kažem i

tebi sad jer ti si

sad slavija

moja

 

 

i

 

 

ova

ljubljena

autobogografija

nije nostalgija nego je

živa ljubav živog boga

sada. ista ljubav kojom

je bog stvorio sve što

je stvoreno pa i

večnu slavu

slavije

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

3. februar 2021.

25994. dan mog života

 

 

mi deca

smo bili kao

pupoljci svako

nas je mogao

zgaziti ali mi

smo bili

cveće

ulice

 

 

i

 

 

bili smo

cveće prkos

koje je raslo 

između kuća

i asfalta

 

 

i

 

 

pored nas

male dece su

bili opasni dečaci

i ponosne velike

devojčice

 

 

i

 

 

vršnjaci

su bili borica

i milan

 

 

i

 

 

borica

je bio stariji

godinu dana od

mene. fini dečak

jedinac. divio sam mu

se jer sam jednom video

kako je verno na papiru

nacrtao ceo fudbalski

tim u dresovima

 

 

i

 

 

milan

čuveni tefera

je bio godinu dana

mlađi. bucko. jedinac

koji je gajio golubove

 sam pravio kavez

pecao ribe 

 

 

i

 

 

stariji dečaci

su bili čuveni sava

droćkalo. perif. bančilo

aše. kroja i dule

pacov

 

 

i

 

 

jebote

kakvo su oni

bili čudo za mene

golubarili su. prodavali

golubove. lovili štigliće

išli na pecanje. preplivali

kanal. rvali se. penjali se

na drveće. pušili. igrali

se čugara i lopova i

pandura. kartali

se. bili hrabri

mangupi 

 

 

i

 

 

život

je opasan

i samo zato je i

spasonosan

 

 

i

 

 

život

žudi da

umre za ljubav

a ne za

smrt

 

 

i

 

 

bio

sam dečak 

i učili su me da

budem dečak a i

sam sam se učio

od starijih dečaka

kako da budem

dečak

 

 

i

 

 

dečacima

sam se divio

a devojčice su

mi se jako

sviđale

 

 

i

 

 

hteo sam

da budem kao

stariji dečaci ali i

da ne ličim na

devojčice

 

 

i

 

 

uh

al su sve te

devojčice bile

gotivne

 

 

i

 

 

bili

smo isti

i različiti

 

 

i

 

 

devojčice su

nosile dokolenice i

haljinice a mi sokne

i pantalone

 

 

i

 

 

mi

smo više

trčali a one su

se više igrale

u mestu

 

 

i

 

 

čitam priručnik

za upotrebu rodno

osetljivog jezika hristine

cvetičanin knežević i jelene

lalatović da bih podržao

svačiji jezik i ljubav

prema detinjstvu

jezika. jezika

boga

 

 

i

 

 

više

sam uzbuđen

detinjstvom jezika

nego jezikom

detinjstva

 

 

i

 

 

ljiljan

najdivnija devojčica

mog detinjstva je ljilja iz

dugorepove ulice koja je umrla

u svojoj četvrtoj godini kad još nisam

znao da će uskoro umreti i dudin otac

i da će duda moj školski drug iz klupe

uskoro biti ubijen u igri i da će se posle

dude ubiti milomir i da će posle tih smrti

slediti matematika smrti koja ne samo

da me je sačuvala da sledeći ne

umrem ja nego me je dovela

da u 72. godini pevam i

stvorim ovu ružu

za ljilju

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 2. februar 2021.

25993. dan mog života

 

 

jeste

da je to sve bio

svet oko mene sa svim

sobama zidovima plafonima

stvarima alatima stanjima događajima

dvorištem i ciglom koja sprečava kapiju

da ne lupa noću svet sa ulicom prekoputa

i samom ulicom i svim brojevima u ulici i

svim komšijama koji su bili zakon ipak

smo ulicu činili mi deca jer ne samo

da su sva deca deca božija nego 

su i sva mlad svih životinja i

svo semenje svih biljaka

i svako zrnce peska

deca božija

bog

 

 

i

 

 

deca

patrijarha

čarnojevića

te čudesne

obične ulice

na podbari

 

 

i

 

 

32 kuće je

činilo ulicu 

a ako je u svakoj

kući živelo prosečno

5 ukućana onda je u

patrijarha čarnojevića

1951-1956 pred moje

zabavište živelo

oko160

ljudi

 

 

i

 

 

deca su

princeze i

prinčevi

 

 

i

 

 

trčali smo

vrištali. plakali

padali. svađali se

tukli se. mirili se

igrali smo se do

besvesti

 

 

i

 

 

svakog dana

smo od jutra jurili

napolje na ulicu da

bi videli drugu

decu na ulici

 

 

i

 

 

deca

pripadaju

deci

 

 

i

 

 

ipak

smo na kraju

ti i ja pripali jedno

drugome sve dok se

ti nisi preobrazila

u ja a ja u

boga

 

 

i

 

 

za decu

se ne živi

od dece

se živi

 

 

i

 

 

deca

čuvaju 

i odgajaju

odrasle

 

 

i

 

 

deca

žude da

daju svoj božiji

život majci i ocu

kao što su majka

i otac dali svoj

biološki život

deci

 

 

i

 

 

biološki

roditelji to ne

znaju jer su zaboravili

da su i oni rođeni

kao deca

božija

 

 

i

 

 

kad smo mi deca

ulice patrijarha čarnojevića

ulice svih ulica shvatili da naši

roditelji ne shvataju da mi želimo

da im damo naše živote mi smo

se prepustili igranju i trošili

smo život samo na

igru

 

 

i

 

 

igra

je od boga

igra je sam

bog

 

 

i

 

u kuću

dozivala je

kaja i dozivale

su sve majke

mrak je

 

 

i

 

 

bilo je lepše

smrzavati se i

igrati se nego

biti u toplom

i suvom

 

 

i

 

 

upravo

osetih da nemam

decu jer ne samo da

sam ostao dete nego su

sva deca moja i ne samo

da su sva deca moja nego

je sve i svako moj ko se

tek rodio proklijao

propupeo i

zarudio

 

 

i

 

 

dete sam

dete dečak

koji porađa

sva bića

 

 

i

 

 

dete

je ljubav

boga za bogu

tvog i mog bogića

nam jedinog

amin

 

 

i

 

 

svako

dete je

devojčica

 

 

i

 

 

svaka

devojčica

je majka

božija

 

 

i

 

 

bog

je bog je

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

1. februar 2021.

25992. dan mog života

 

 

komšije su

bile komšinice

i komšije

 

 

i

 

 

komšije

su bile i

ostale

zakon

 

 

i

 

 

komšije

su porodica

porodici

 

 

i

 

 

komšije su

dolazile i kod

komšija se

odlazilo

 

 

i

 

 

od komšije

smo pozajmljivali

malo hleba ili soli a

komšije su od nas

pozajmljivali malo

kafe ili šećera

 

 

i

 

 

komšije su

bile poštene i

dobre a oni koji

nisu bili komšije

oni nisu bili baš

toliko dobri kao

komšije

 

 

i

 

 

komšije nisu

ogovarale ali su

komšije znale 

da oni drugi

ogovaraju

 

 

i

 

 

glavna

komšinica je

bila tetka mara a 

glavni komšija njen

muž čika steva

bugarski

 

 

i

 

 

čika steva

je nama deci pričao

da je video kako se na

drumu prevrnuo kamion

pun čokolada i da su deca

tamo sve to pokupili i mi smo

bili tako uzbuđeni i tužni jer

smo i mi mogli pokupiti

sve te čokolade sa

kamiona

hej

 

 

i

 

 

čika milenko

je bio važan komšija

pogotovo milomiru jer je

i on bio dođoš i oženio

se sa tetka maricom

a bio je i trgovac

kao milomir

 

 

i

 

 

godinama

su i oni u daljim

kućama postajali

naše komšije

 

 

i

 

 

milomir

je govorio

bošku i meni u

kući nam se možete

popeti na glavu ali kod

komšija morate biti

dobri

 

 

i

 

 

ne znam kakve

smo mi bili komšije drugim

komšijama ali pošto je milomir

cele nedelje bio na putu mi smo bili

zgodni da kod nas dolaze druge

komšije najčešće je dolazila tetka

kaja iz kulpina sa decom

pericom i dušicom

 

 

i

 

 

kasnije

kad je kaja

postala udovica

dolazile su i druge

žene udovice ili

raspuštenice

na kafu

 

 

i

 

 

jebiga

najlepše je biti

razbijena porodica

jer samo je razbijena

porodica porodica

svih porodica

jes jes

jes

 

 

i

 

 

to

baš to i samo

 to je prilika da ti i

samo ti budeš utočite

svim drugim razbijenim

mojim najvoljenijim

porodicama

 

 

i

 

 

porodica

mandić ne u

mandićima u

lučanima nego

na podbari je

slava živog

boga koji je

živeo u

broju

19

 

 

i

 

 

bog

živi u 

svakom ko

ga u sebe

primi

 

 

i

 

 

bog peva

u svakom ko

mu se svakog

trena podaje

 

 

i

 

 

bog

je jedini

junak i jedina

junakinja stida

autobogografije

moje tvoje i

svačije

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

30. januar 2021.

25990. dan mog života

 

 

broj 1 prva kuća

luka i njegova

mama i tetka

 

 

i

 

 

broj 3

lepa kuća u kojoj

je živeo uglješa ali

su se oni brzo

odselili

 

 

i

 

 

broj 5

panta i

katica

 

 

i

 

 

broj 7

hroma baba

desa i njena

kuća pod

trskom

 

 

i

 

 

broj 9

tanurdžićevi

 

 

i

 

 

broj 11

bunipartovi

sofija i borica

 

 

i

 

 

broj 13

poslastičar

nešić i čika

mita krojač

 

 

i

 

 

broj 15

vita lazin

otac. njihova

kuća je bilia

pod trskom

 

 

i

 

 

broj 17

bugarski

čika steva i tetka 

mara i njihovi sinovi

racko i đorđe sa ženama

i ćerkama maricom

i ljiljom

 

 

i

 

 

broj 19

učitelj vujković

i tetka jela. tetka

melanija i čika sava

kaja milomir i

mikica i

boško

 

 

i

 

 

broj 21

čika sava i

njegova žena a

posle dimitrijevići

 

 

i

 

 

broj 23 kuća na uglu

čika paja i tetka sofija

i njihov sin milan i ono

veliko drvo koje je

posle posečeno

 

 

i

 

 

broj 25 kuća na uglu

tetka kaja đermanović

i njena deca perica i 

dušica

 

 

i

 

 

broj 27

deda duša

i njegova skroz

povijena žena. kasnije je

tu bila lončarska radnja

mog obrada tasića

i novke

 

 

i

 

 

broj 29

droćkalovi

i njhovi sinovi

boško šilić i

sava šilić

 

 

i

 

 

broj 31

ne

sećam

se

 

 

i

 

 

broj 33

kasnije se

doselila žena

sa svoje dve

ćerke

 

 

i

 

 

broj 35 poslednja kuća

mića krnjajić moj školski

drug i još dve tri

porodice

 

 

i

 

 

kuće

sa desne

strane patrijarha

čarnojevića

 

 

i

 

 

prva kuća

velika kuća na

uglu sa brojem

u temerinskoj i

čudni dečak

sa lovačkim

psima

 

 

i

 

 

broj 2

kuća u kojoj se

nikog ne sećam osim

jedne fine ozbiljne

male žene

 

 

i

 

 

broj 4

devojčice

smiljka i

biljka

 

 

i

 

 

broj 6

tetka lepa i

njen otac čika

aca i ćerka

dragana

 

 

i

 

 

broj 8

papučar čika

imre blašković i tetka

jela sa divnim sinom pajom 

i mlađi čika imretov brat

lacika sa ženom

ćerkom i sinom

laslom

 

 

i

 

 

broj 10

belodragini

 

 

i

 

 

broj 12

poštar i

njegov sin

srba

 

 

i

 

 

broj 14

baba

ljuba

 

 

i

 

 

broj 16

modići milenko

i marica i njihove

dve ćerke

 

 

i

 

 

broj 18 kuća na uglu

zvonarevi. otac bate

čaruge. bata čaruga

i mira i njihov

sin mita

 

 

i

 

 

broj 20 kuća na uglu

krojač njegova žena

i ćerka milena

 

 

i

 

 

broj 22

paor. pričalo se

da je bio dobar

fudbaler

 

 

i

 

 

broj 24

mali čovek i

visoka žena

 

 

i

 

 

broj 26

sofija

 

 

i

 

 

broj 28

možda još

jedna kuća

 

 

i

 

 

broj 30 poslednja kuća

kuća profesora i njihove dece

i mita boarov i njegova mama

a kasnije i otac kad se

vratio iz zatvora

 

 

i

 

 

još

dve kuće

kumrijina kuća

a iza kumrijine kuće

kuća duleta pacova

u kojoj sam drugi

put 1969. vodio

ljubav

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

29. januar 2021.

25989.  dan mog života

 

 

igrali smo

se na trotoaru

i zemljanom delu

do puta jer nam je

stalno govoreno

nemojte na put

 

 

i

 

 

put je bio 

na sredini ulice

i bio je od turske

kaldrme. kasnije je

asfaltiran kao i sve

ulice u podbari

 

 

i

 

 

asfaltirani

su i trotoari i

oivičeni su žutim

pečenim ciglama

a zasađeni su 

i bagremi

 

 

i

 

 

trotoarom

su išli ljudi

putem su išli

konji i po koji

auto. biciklovi

su se vozili

trotoarom

 

 

i

 

 

konji su

vukli taljige sa

drvenim točkovima

kasnije su vukli laskola

sa bešumnim malim

točkovima od

gume

 

 

i

 

 

u

ulici su

živeli paori

seljaci koji su

imali svoje njive

na obodu

grada

 

 

i

 

 

kad su se 

pred veče vraćali

sa njiva divno su se

javljali podigavši sporo

ruku u kojoj je bio bič

ka starom od sunca

izgorelom šeširu

ti divni paori

 

 

i

 

 

volim

vas paori

taljigaši moji i

taljigaši pesme

taljigaši petera

esterhazija

 

 

i

 

 

ulica

je išla gore

ka drumu i dole

ka igralištu

 

 

i

 

 

igralište

slavije su sva

igrališta sveta jer

su sva igrališta sveta

jedan jedini svetski

stadion stadion

slavije

 

 

i

 

 

u ulici

su uglavnom

živeli starosedeoci

i retki dođoši kao

što smo bili

mi

 

 

i

 

 

centar

ulice je bio

ugao naše i

tekelijine ili

dugorepove

kako su je

nekada

zvali

 

 

i

 

 

pored

ugla na

našoj strani je

bio bunar koji je

bio srce ulice jer su

se na njemu ljudi

viđali dolazeći

po vodu

 

 

i

 

 

doći

doći po

vodu

 

 

i

 

 

dođi

dođi po

boga

 

 

i

 

 

dve

stare kuće

su bile pod

trskom

 

 

i

 

 

bandere

drvene sa sijalicama

i belim šeširima iznad njih

su bile na drugoj strani ulice

i osvetljavale su nam noć i

ulicu treperećom bledo

žutom svetlošću 

istine

 

 

i

 

 

sve su kuće

bile sa dvorištima

iza kuće ili pored. samo

 su modići kad su gradili

novu kuću ostavili

bašticu ispred

kuće

 

 

i

 

 

hej

patrijarha

čarnojevića

ti si boginja

svih mojih

puteva i

ulica

 

 

i

 

 

hej

patrijarha

čarnojevića

ti si bunar sa

predivnom

vodom

 

 

i

 

 

hej

patrijarha

čarnojevića

u tebi je bilo

ono veliko

drvo pored

bunara

 

 

i

 

 

hej

patrijarha

čarnojevića ti si

izlazila na slavno

fudbalsko igralište

slavije i čuveni

kanal

 

 

i

 

 

hej

patrijarha

černojevića ti

si najlepša

ulica

 

 

i

 

 

hej

preselite

me u patrijarha

čarnojevića ulicu

da u njoj budem

podstanar

bogu

 

 

i

 

 

da

u njoj

budem

centar

svemira

centar

pevanja

stvaranja

hodanja

centar

bo

mi

bomimabo

ma

bo

pesme

umetnosti

hodanja

2021-2031

ili 

do

moje

smrti

24/7/365

 

 

i

 

 

centar

pupoljka

pahulje

 

 

i

 

 

centar

hleba vina

postelje puta

ruže preduzeća

hrama za sva

i svako biće

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

28. januar 2021.

25988. dan mog života

 

 

ulica

je 

kurva

 

 

i

 

 

ulica

je javna

i pripada

svima

 

 

i

 

 

ulica je

golotinja svačija

golotinja svakog

dom ljudima toj

nezbrinutoj deci

ovog sveta

 

 

i

 

 

ulica je

pripitomljeni

put

 

 

i

 

 

ulica je

dom poniženih

i odbačenih jer oni

su svakom 

dom

 

 

i

 

 

ulica

je napolju

izaći napolje je

bilo izaći na

ulicu

 

 

i

 

 

izaći

napolje

videti ima

li nekog

na ulici

 

 

i

 

 

videti

da li neko

dolazi

 

 

i

 

 

sačekati

nekog na ulici

i ispratiti nekog

na ulici

 

 

i

 

 

oni

koji su samo

prolazili bili su

prolaznici

 

 

i

 

 

oni koji

su hodali bili

su pešaci

 

 

i

 

 

oni čije

su kuće

bile u blizini

naše kuće bili

su komšije

 

 

i

 

 

 

koji

su dolazili 

sa druma vraćali

su se kući a oni koji

su išli ka drumu

su odlazili od

kuće

 

 

i

 

 

oni koji

su odlazili u

grad bili su lepo

obučeni a oni koji su

izlazili samo na ulicu

ili do radnje bili su

obučeni za

po kući

 

 

i

 

 

svi na ulici

su uglavnom

bili poznati ali bi

onda prošao neko

nepoznat i to je

bio događaj

u ulici

 

 

i

 

 

ljudi su

uglavnom

samo prolazili

a deca su se

igrala na

ulici

 

 

i

 

 

svi su

se javljali

jedni drugima

sa dobro jutro

ili dobar dan i

dobro veče

 

 

i

 

 

deca su

se javljala

sa ljubim

ruke

 

 

i

 

 

javiti

se svakom

na ulici je bila

prva lekcija

ulice

 

 

i

 

 

biti

dobar na

ulici. hodati

pored kuća

paziti kad

prelaziš

ulicu

 

 

i

 

 

svi

su čistili

ulicu ispred

svojih

kuća

 

 

i

 

 

svi su

krečili svoje

kuće da bi ulica

svima bila 

lepša

 

 

i

 

 

dece

je bilo najviše

na ulici a predveče

pogotovo leti su

svi bili na

ulici

 

 

i

 

 

kao što

je kuća štitila

od ulice naša

ulica nas je

štitila od

drugih

ulica

 

 

i

 

 

mistika ulice

potvrđuje mistiku kuće

mistika kuće potvrđuje mistiku

sobe. mistika sobe potvrđuje mistiku

majčinog stomaka. mistika majčinog

stomaka potvrđuje mistiku svemira

mistika svemira potvrđuje mistiku

boga. mistika boga potvrđuje

mistiku mene. mistika mene

potvrđuje mistiku ove

autobogografije

 

 

i

 

 

mistika ove

autobogografije

potvrđuje tebe ti

ko god da si ti

ti najlepše

ime si

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

27. januar 2021.

25987. dan mog života

 

 

vreme je

da izađem

iz kuće

 

 

i

 

 

ali ipak

pre nego što

sam izašao na

ulicu gledao sam

kroz prozor

prekoputa

ulice

 

 

i

 

 

prekoputa

je jebežljivo

do bola

 

 

i

 

 

sva ulica

se skupi u

prekoputa

ulice

 

 

i

 

 

ulica je bila

desno nekih 400

metara do temerinske

ulice i levo ka tekelinoj

nekih 800 metara do

slavijinog igrališta

i kanala

 

 

i

 

 

prekoputa

je bilo samo

10 metara

ali

 

 

i

 

 

prekoputa 

je neki drugi

svet

 

 

i

 

 

prekoputa

oslobađa od

svoje strane

puta

 

 

i

 

 

prekoputa

ulice nije na ovoj

strani ulice nego

na onoj strani

ulice

 

 

i

 

 

prekoputa

ulice su ljudi

p r  o   l   a     z      i      l        i  

a na našoj strani su

samo prolazili

 

 

i

 

 

prolaženje

vodi smrti a

p r  o   l   a     ž      e      n       j        e

bogu

 

 

i

 

 

prekoputa

su prolazili

žene i muškarci

mladi stari deca

sami ili udvoje ali

pre svega te

čudesne

žene

 

 

i

 

 

prekoputa

ulice je bila

baba ljuba i

njena uboga

kuća

 

 

i

 

 

baba ljuba

je bila gluvonema

sitna i energična žena

koja nas je plašila

svojim gluvonemim

govorom

 

 

i

 

 

kad bi

lopta preletela

u njeno dvorište

plašili smo se da

odemo po loptu

 

 

i

 

 

terala

nas je da se

ne igramo ispred

njene kuće

 

 

i

 

 

baba ljubina

kuća je bila bela

na kant sa dva mala

prozora. imala je vrata

za gong. kapiju za konje

i dugačku iskrivljenu

drvenu tarabu sa 

čvorovima

 

 

i

 

 

rešetka za

kanalizaciju je bila

na strani baba ljubine

kuće pa je izbacivanje

prljave vode već bilo i

prelaženje na drugu

opasnu stranu

ulice

 

 

i

 

 

iako mala

baba ljuba je

energično teglila

kantu vode sa 

bunara

 

 

i

 

 

preko

baba ljubine

ograde i njenog 

dvorišta bilo je drveće

jug bogdanove ulice

sa koga su opojno

ujutru gugutale

gugutke

 

 

i

 

 

život

je proklijao

opasnosti

spasi

me

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

26. januar 2021.

25986. dan mog života

 

 

bila

je to

kuća na

duž

 

 

i

 

 

sa četiri

prozora. tri

naša do vrata i

tetka jelin do

oluka

 

 

i

 

 

jednobojno

okrečena obično

nekom oker bojom

sa tamnijom coklom i

horizontalnim frizom

iznad prozora i dva

vertikalna između

svake od tri

sobe

 

 

i

 

 

kuća je

bila pokrivena

smeđim crepom

i olukom ispod

crepa

 

 

i

 

 

na zabatu

je bila jedna

badža

 

 

i

 

 

dva

dimnjaka

su bila na

dvorišnoj

strani 

krova

 

 

i

 

 

ispred

kuće je bio

asfalt a do njega

zemlja oko metar

do asfaltiranog

puta

 

 

i

 

 

kod 

kapije je bilo

drvo bagrema na

koje se oslanjala

jedna drvena

klupa

 

 

i

 

 

kaja

i tetka jela

su obično ujutru

čistile metlama

ulicu

 

 

i

 

 

kaja

i tetka jela

su u proleće

krečile kuću

za sve nas

i za ulicu

 

 

i

 

 

leti bi 

se pred veče

polivao ugrejali

asfalt da malo

osveži

 

 

i

 

 

kad se

igralo ispred

kuće trebalo je

paziti da se zid i

cokla ne ogule a

pogotovo da se

ne polupa

prozor

 

 

i

 

 

prozori

su oči kuće

vrata su joj

srce

 

 

i

 

 

prozori su

bili zaklonjeni

firangama tako da

se nije moglo videti

šta se u kući

događa

 

 

i

 

 

kuću

su činili i

prolaznici koji

su prolazili

 

 

i

 

 

dobro

jutro i dobar

dan i dobro

veče

 

 

i

 

 

glavna

stvar na kući 

je bio kućni broj

plava metalna

ploča sa belim

brojem

19

 

 

i

 

 

19

to je

bila naša

kuća iako kuća

nije bila

naša

 

 

i

 

 

u toj

kući se

kaja porodila

u toj kući je

i umrla

 

 

i

 

 

kuća je

zaustavila

čoveka u

duhovnom

razvoju

 

 

i

 

 

od kad sam

u 35. otišao iz

te kuće postao

sam beskućnik

onaj koji pesnički

stanuje na ovom

svetu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

25. januar 2021.

25985. dan mog života

 

 

evo

već 21 dan

pevam stvaram

hodam moju i svačiju

autobogografiju i lepo

mi je da se pred bogom

svemirom tobom i svim

bićima učim da pevam

stvaram hodam moju

božiju tvoju i svačiju

autobogografiju

pesmu boga

mog i tvog

jedinog

hej

 

 

i

 

 

učenje

je podavanje

čednost živog

seksa. tren

spasenja

 

 

i

 

 

učitelj

vujković i tetka

jela kasnije udovica

su bili naše

gazde

 

 

i

 

 

plaćali

smo kiriju

gazdi a kasnije

njegovoj ćerki tetka

melaniji čiji nam je muž

čika sava ispisivao rukom

priznanicu bede da smo

kiriju platili pošteno

svakog meseca

u godini

 

 

i

 

 

u ovoj

autobiografiji koju

zovem autobogografija

ne treba ništa pamtiti nego

se samo treba osmehivati

kao što se osmehuje

svako ko se bogu

podaje

 

 

i

 

 

tetka jela

udovica je bila

hit. leti bi se na

starom kanalu

gola kupala

uprkos

 

 

i

 

 

tetka melanija

starija od svoje maćehe

tetka jele bila je ozbiljna i

odmerena i zato nas je kaja

slala da zakucamo na njena

vrata i kažemo tetka melanija

pogledajte šta nam je

mama sašila

 

 

i

 

 

jebote sve je

predivno i sve je

tako jebežljivo u tom

jebenom detinjstvu pa

i svi ti stidovi i sve te

traume odrastanja i

danas su tako

jebežljive i

božije

 

 

i

 

 

ni učitelj

vujković i tetka

jela kao ni tetka

melanija i čika sava

nisu imali dece i

zato ih još više

volim sad

 

 

i

 

 

čika sava

tetka melanijin

muž je bio tih. odnekud

iz srbije kao i milomir. bio je

planinar i za svoje planinare

je olovkom u blokovima

za crtanje crtao sav

planinarski

pribor

 

 

i

 

 

čika savo

ti si slikarčina

mog detinjstva sa

svim tvojim nežnim

senčenjima po papiru

koje sam opčinjen

gledao kao u

čudo

 

 

i

 

 

olovka

piše

bogom

 

 

i

 

 

olovka

je srce boga

srce je bog

olovke

 

 

i

 

 

svako

bogojavljanje

je živi bog

sad

 

 

i

 

na sredini

dvorišta je bila

mala baštica sa

ringlovom u

sredini

 

 

i

 

 

staze

kroz dvorište

su bile od cigala

zato mi je staza od

cigala ostala najdirljivija

podloga za hodanje i

danas po još starim

ulicama svemira

u gornjem

zemunu

 

 

i

 

 

deo kuće u

kome su živeli

učitelj i tetka jela

imao je podrum i

ulaz na tavan pred

kojim su stajale

dugačke drvene

merdevine

 

 

i

 

 

baš te merdevine

su mi u glavi kad god

pomislim na lestvičnikovu

lestvicu i vitgenštajnove

merdevine koje treba

odbaciti kad se

popnemo

 

 

i

 

 

ulaz

u dvorište

je prolazio pored

našeg zida i bio je

podeljen na deo kojim

smo hodali i onaj drugi

deo pored bedema

od cigala komšija

bugarskih sa

cvećem

 

 

i

 

 

čuvarkuća

na bedemu i u

oluku je i danas ono

što ne samo da me čuva

i ne samo što mi čuva moje

detinjstvo nego čuva i dete

u svemu i svakom ko

jeste čuvarkuća

života

 

 

i

 

 

uz

našu drvenu

šupu prekrivenu

crnim terom i njihove

dve male šupe od cigala

i dva poljska klozeta to

bi bilo sve na tom

placu od 15 x 12

metara života

u svemiru

 

 

i

 

 

drvena

taraba iza 

klozeta nas je

delila od bašta

dimitrijevića i

bugarskih

 

 

i

 

 

mahovina

po ciglama i

stavi ciglu da

ne lupa

kapija 

 

 

i

 

 

nikad

se nismo igrali

u dvorištu jer nije

bilo naše nego

samo u sobi 

i ulici

 

 

i

 

 

učitelj

vujković. tetka

jela. tetka melanija

čika sava. milomir. kaja

mikica. boško preživeli su

u patrijarha čarnojevića

19 na podbari u novom

sadu u vojvodini u

jugoslaviji na planeti

zemlji svemiru

ljubavlju

baš

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

23. januar 2021.

25983. dan mog života

 

 

radosti

kad kaja

ujutru donese

doručak

 

 

i

 

 

radost

kad se kaja

i milomir

smeju

 

 

i

 

 

radost kad

kaja u nedelju

obuče svečanu

domaću haljinu

jer je onda sve

svečano i neće

biti batina

 

 

i

 

 

radost

kad se sam

zaigram

 

 

i

 

 

radost

kad se

sakrijem ili

kad jurcamo

po sobi do

besvesti

 

 

i

 

 

radost

da skočim

sa šamlice

a posle čak

i sa stolice

 

 

i

 

 

radost

igranja na

podu

 

 

i

 

 

radost

radosti radost

radosti radost radosti

radost radosti radost

radosti radost

radosti

 

 

i

 

 

tuga

jer sam

gladan

 

 

i

 

 

tuga

jer moram

da jedem

grašak

 

 

i

 

 

tuga 

kad se

naoblači

 

 

i

 

 

tuga

kad kaja

plače

 

 

i

 

 

bol

zuba. bol kad

se udarim. bol kad

se ubodem. kad

podbijem

palac

 

 

i

 

 

užas

jer me

grebu

čakšire

 

 

i

 

 

strah

u snu. neko

nepoznati prolazi

pored prozora i u

trenutku mi je

već iza

leđa

 

 

i

 

 

dosada

jer

dan traje

dugo

 

 

i

 

dosada

to neopisivo

stanje ničega

u ničemu

 

 

i

 

 

svrabeži

golicanja. cerekanja

izmotavanja. kliberenja

praviti se važan. prdenja

kijanja. kašljanja. teglenja

plakanja. deranja. zevanja

trljanja očiju. pospanosti

smirivanja. odlaženja

na spavanje

 

 

i

 

 

čekanje

da 

se ručak

skuva 

 

 

i

 

 

stanja

kad pada

kiša ili pljušti

kiša. kad je

sve sivo

 

 

i

 

 

kad

veje sneg

ili napado

sneg

 

 

i

 

 

nema

ni besnog psa

na ulici govorila je

kaja kad duva jak

vetar i pada kiša i

stvarno nije bilo

ni besnog psa

na ulici

 

 

i

 

 

noćna

upišavanja

i vrištanja

u snu

 

 

i

 

 

stanje

svetlosti

u sobi kad

granulo je

sunce

 

 

i

 

 

dobovanje

kiše u oluku

 

 

i

 

 

zvuci

noćnih

koraka

 

 

i

 

 

iščekivanja

komšija gostiju

i željenih rođaka

iz daleka

 

 

i

 

 

stanje

radosti

kad čujem

otvaranje

ulaznih

vrata

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

22. januar 2021.

25982. dan mog života

 

 

neopisovom

ljubavlju pevam

stvaram hodam

autobogografiju

svakog i svih

bića

 

 

i

 

 

svitanje

svetlost u

prozorima

i ja mali u

toplom

krevetu

 

 

i

 

 

ustajanje je

vrsta svakodnevnog

porađanja otkrivanja

sebe kao junaka

života

 

 

i

 

 

da li

sam to ja ili

sve ovo oko

mene

 

 

i

 

 

kaja

boginja

i ja

 

 

i

 

 

bio

sam tek

rođen a već

sam živeo moju

autobogografiju

 

 

i

 

 

podne

nisam znao

šta je to podne

ali je nekako

bilo podne

 

 

i

 

 

padanje

večeri i svetlost

koja se gasi nad

okeanom dana

svakog dana

 

 

i

 

 

zahladilo

je. otoplilo je

i opet je sve

poskupelo

 

 

i

 

 

nestala

je struja. sedimo

u mraku i pevamo

čekajuči da se

upali svetlo

 

 

i

 

 

buve

preko noći i

ujutru u šavovima

jorgana koje je kaja

tražila i pritiskala ih

između nokata

palčeva

 

 

i

 

 

miš

u sobi me je

terao da se penjem

na stolicu i vrištim 

od straha

 

 

i

 

 

prosula

se voda

 

 

i

 

 

iskipela

kafa

 

 

i

 

 

neko

kuca na

vrata

 

 

i

 

 

neko

ulazi u

sobu

 

 

i

 

 

sveća

treperi i baca

senke na zidove

i dogoreva

polako

 

 

i

 

 

razbijen

prozor. uflekana 

košulja. slomljena

čaša. unošenja

blata u sobu

 

 

i

 

 

penjanje

na stolicu i

padanje sa

stolice

 

 

i

 

 

neprimetno

rašćenje svakog

dana sve dok nisam

dorastao do visine stola

posle se visina merila

crtom na dovratku

sobnih vrata

 

 

i

 

 

ulazak

kola zime u

sobu u hladnim

danima ako se

vrata drže duže 

otvorena

 

 

i

 

 

prašina

u đubrovniku i kajino

kad bi prašinu zamenili

za šljive bili bi bogati

eto koliko je bilo

prašine

 

 

i 

 

 

svemirska

prašina u sobi

i sad svetluca i

lebdi u mojim

očima

 

 

i

 

 

zidovi

patosi i plafoni 

su bili stalno prisutni

kao i klozet u dvorištu

koji je bio tu kad

god zatreba

 

 

i

 

 

molitva 

kaja na sred

sobe pred spavanje

u spavaćici sa sklopljenim

rukama na gruidma se tiho

moli. ja u krevetu šapućem

lego spati boga zvati i anđele

prozivati kad ja legnem kad ja

spim da nikakvo zlo ne snim

amin. život je amin životu

i ljubav za bogu. boga

bogića koji je i u

meni rastao  

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

21. januar 2021.

25981. dan mog života

 

 

posle

hrane

sranje

 

 

i

 

 

hrana

i govna

usta i

čmar

 

 

i

 

 

glad

gladnih 

očiju

 

 

i

 

 

piškenje

noću u nošu i

bacanje mokraće

ujutru u klozet

 

 

i

 

 

jutarnje

oblačenje. skidanje

pižame i navlačenje

gaća čarapa čakšira

i dosadno i sporo

zakopčavanje

košulje

 

 

i

 

 

umivanje

lica sapunom

pranje očiju ušiju

pranje zuba i

češljanje

 

 

i

 

 

potpala

jutarnje vatre

zgužvane novine

 drvca za potpalu

i šibica. hej

šibica

 

i

 

 

loženje

vatre ceo

dan

 

 

i

 

 

izbacivanje

pepela u kantu

za đubre ili bacanje

na ulicu ako je

poledica

 

 

i

 

 

nameštanje

kreveta je jedna od

najtežih ali i najvažnijih

stvari na početku života

ali i tokom celog

života

 

 

i

 

 

po ceo dan

otvaranje i

zatvaranje

vrata

 

 

i

 

 

igranje

od jutra do

večeri

 

 

i

 

 

batine

i stojanje u

ćošku za

kaznu

 

 

i

 

 

batine

prutom po

otvorenim

šakama

 

 

i

 

 

bolne

batine po turu

dok presavijen preko

stolice plačem vrištim

i molim da batine

prestanu

 

 

i

 

 

pravljenje

reda u sobi

čišćenje metlom

i metlicom

 

 

i

 

 

brisanje

prašine i

čišćenje

cipela

 

i

 

 

namotavanje

vunice u meko

okruglo klupče

 

 

i

 

 

štrikanje

džempera 

rukavica 

šalova

 

 

i

 

 

krpljenje

iglom i koncem

i šivenje šivaćom

mašinom 

 

 

i

 

 

ne srči

jedi polako

jedi više

hleba

 

 

i

 

 

pospremanje

stola i vraćanje

pepeljare na 

sredinu

stola

 

 

i

 

 

gledanje

kroz prozor

na ulicu

 

 

i

 

 

sedenje

šćućuren u

prozoru

 

 

i

 

 

pevanje

u sumraku

sa kajom

 

 

i

 

 

slušanje

radija i jedan

drugi život

 

 

i

 

 

pranja

pranje veša i 

posteljine u limenom

koritu ili velikom lavoru i

pranje krpara i zavesa i pranje

patosa i pranje vrata i pranje

prozora i pranje kvaka i

pranje klozeta i pranje

kose i pranje

bicikla

 

 

i

 

 

otvaranje

prozora da uđe

svež vazduh. luftiranje

sobe da izađe dim

ili miris zagorelog

ručka

 

 

i

 

 

zakucavanje

eksera u zid za

ram slike

 

 

i

 

 

krečenja

sobe i kuće

spolja

 

 

i

 

 

gledanje

u sat je jedna

od najčudnijih

radnji celog

života

 

 

i

 

 

kupanje u

koritu subotom

i pranje nogu u

lavoru svake

večeri

 

 

i

 

 

večernje

svlačenje isto

kao i jutarnje 

oblačenje

 

 

i

 

 

spavanje

svlačenje odeće

i slaganje za ujutru

oblačenje pižame i

predavanje milini

ulaska u krevet

 

 

i

 

 

dodaj

stavi. pomeri

na. evo. uzmi

odnesi. zatvori

otvori. sedi

tu

 

 

i

 

 

ne diraj

srušićeš

slomićeš

pašćeš

 

 

i

 

 

kajino čuveno

znala sam koje

bi izgovarala kad

god smo načinili

neko sranje

 

 

i

 

 

na ulici

diši duboko

hodaj pravo

lepo se javi

ne vuci

noge 

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

20. januar 2021.

25980. dan mog života

 

 

 

ujutru

i uveče

hladno jelo

u podne kuvani

ručak. i nedeljni

svečani ručak

i svakidan

ručkovi

 

 

i

 

 

leba

pekmeza

masti i

soli 

 

 

i

 

 

leba

i paštete

leba i kobasice

leba i parizera. leba

i kajmaka. leba putera i

soli. i od kad se pojavio 

margarin skoro

ceo život leb i

margarin

 

 

i

 

 

moče

hleb ispržen

u jajima. prženice

hleb ispržen na plotni

utrljan belim lukom

i namazan mašću

koja se topi

 

 

i

 

 

supe

sa puno

rezanaca

kajinih

 

 

i

 

 

paradajs

supa sa knedlama

od griza sa barem tri

četiri sipanih

tanjira

 

 

i

 

 

popare

mandare

i kulja

 

 

i

 

 

jaja

na oko i 

kajgana i

obožavana

pržena jaja

sa lukom

 

 

i

 

 

kuvana

šarena jaja za

uskrs sa puterom

i rotkvicama

crvenim

 

 

i

 

 

mladi

kajmak i mladi

sir. mileram. pavlaka

jogurt i kiselo mleko

leti u zemljanim

šoljama

 

 

i

 

 

kiseli kupus

kiseli krastavci

ajvar i kuvana

cvekla 

 

 

i

 

 

musaka

mleveno meso

sa krompirom i

jajima zapečeno

u rerni mi je bilo

najomiljenije

jelo

 

 

i

 

 

ruska

salata

oh

 

 

i

 

 

krompirača

krompir sa 

kobasicama

zapečen u

rerni

 

 

i

 

 

punjena

paprika sa

mlevenim

mesom i 

pirinčem

 

 

i

 

 

obični

paprikaš sa

noklicama

 

 

i

 

 

krompir

mladi krompirići

u proleće. krompir

u čakširama zimi

pečeni krompir i

ko duša blagi 

pire

 

 

i

 

 

đuveč

paradajs

paprika i

pirinač

 

 

i

 

 

pečena

paprika u

ulju i belom

luku

 

 

i

 

 

španać

sa jajima

na oko

 

 

i

 

 

pohovani

plavi patlidžan

 i karfiol

 

 

i

 

 

čorbast

gusti pasulj

ne možeš ga

se nasititi

žuti

 

 

i

 

 

slatka

testa sa makom

sirom grizom orasima

prezlama ili sa zaprženim

ošećerenim kupusom

i flekicama

 

 

i

 

 

kajino

razvijanje

testa uglavnom

nedeljom na kuhinjskom 

stolu. sušenje na čaršavima

u spavaćoj sobi pa sečenje

nožem na krupnije sitnije

rezance flekice i

mrvice

 

 

i

 

 

kajin

veliki kuvar

u kome je bilo puno

ubačenih papira sa novim

receptima koje je kaja

zapisivala 

 

 

i

 

 

nedeljni

ručkovi koji su

zaista bili svečanost sa

belim uštirkanim čaršavom i

svečanim posuđem i escajgom su

se posle milomirove smrti okončali

i  pretvorili u ruča svako za sebe

kad je gladan i to na novinama

da se ne bi mrvilo

po stolu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

19. januar 2021.

25979. dan mog života  

 

 

voleo

sam najviše

slatko

 

 

i

 

 

kaja je pravila

kolače nedejom

četvrtkom i za praznike

česnice. žute i bele oblatne

lenje pite od jubuka višanja

griza. štrudle sa orasima

makom sirom. mađarice

bundevare krofne 

princes krofne

palačinke

 

 

i

 

 

krempite

šampite i torte

sam jeo u gradu u

poslastičarnici 

 

 

i

 

 

prvo

su se jeli

okrajci od kolača

da se kolači ne

bi odmah 

pojeli

 

 

i

 

 

puding

griz sutlijaš 

šne nokle

 

 

i

 

 

kajino

testo sa

makom

orasima

sirom i

šećerom

 

 

i

 

 

knedle

sa šljivama

i prezlom

 

 

i

 

 

šufrolne

i tašci sa

pekmezom

od šljiva

 

 

i

 

 

pekmezi

od šljiva kajsija

šipaka i kupovna

marmelada

 

 

i

 

 

udrobljeno

toplo mleko sa

šećerom svako

veče a pogotovo

subotom posle

kupanja 

 

 

i

 

 

kasnije

sam voleo

da pijem hladno

mleko iz flaše za

mleko sa hlebom

i pekmezom

 

 

i

 

 

kaja je

svaki dan

ujutru jela toplu

kulju sa hladnim

mlekom a uveče toplo

mleko sa hladnom

već stvrdlom

kuljom

 

 

i

 

 

torta

red kulje red

prezli red šećera

i tako nekoliko

redova

 

 

i

 

 

leti

nakvašen

hleb posut

šećerom

 

 

i

 

 

voće

jabuke trešnje 

višnje jagode breskve

kajsije dinje lubenice

šljive grožđe limun

pomorandže i

smokve na

moru

 

 

i

 

 

voće

je kao

cveće

 

 

i

 

 

šećer

je vodio

soli sirćetu

biberu masti

povrću i

ulju

 

 

i

 

 

povrće

krompir pasulj

paradajs spanać

grašak keleraba

boranija paprika

kupus karfiol 

šargarepa

 

 

i

 

 

mladi crni

luk rotkvice

zelena salata

kiseli krastavci

kiseli kupus

cvekla

 

 

i

 

 

meso

jako sam 

voleo meso 

i mesnate

proizvode

 

 

i

 

 

od zatvora

u svojoj 24 već 48

godina sam vegetarijanac

da ne bih ubijao barem životinje

nisam jeo ni ribu ni meso. kasnije

sam prestao da koristim mleko i jaja

u poslednje vreme sam skoro potpuno

vegan i to je razlog više da priznam

da sam uživao da jedem meso

i da je jako važno što sam

prestao da ga

jedem

 

 

i

 

 

život je životinja

jeli smo uglavnom

kokošje svinjsko i

kasnije jeftinije konjsko

meso. voleo sam batake

pohovane šnicle. belo meso

ćevapčiće kobasice šunku

faširane konjske šnicle

pršutu salame paštete

parizere tunjevinu

viršle

 

 

i

 

 

jeo

sam kokošje

srce koštanu srž

džigericu krvavicu

švargle slaninu

čvarke

 

 

i

 

 

i dalje

volim da jedem

ali volim da jedem

jednostavnu jeftinu

jednoličnu i bačenu

hranu. hranu koju

kupujem samo

za taj dan

 

 

i

 

 

nadam se

da ću jednom

moći da jedem

samo svetlost

i vazduh

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

18. januar 2021.

25978. dan mog života

 

 

zaista

sve što jesam

pevam stvaram hodam

ljubim javno je. ja sam javni

radnik i javni radovi. ja sam

javna kurva svakog i svih bića

javni žigolo svega i svakome

javna autobogografija

pred očima boga

svih i svakog

bića

 

 

i

 

 

tanjiri

plitki i duboki

emajlirani stakleni

i beli od porcelana za

svečane nedeljne

ručkove

 

 

i

 

 

činije

čaše lončići

bokali

 

 

i

 

 

šerpe

i poklopci

crvene plave

jednobojne

šarene

 

 

i

 

 

šerpice

za zapršku

života

 

 

i

 

 

lonci

veliki i mali

za iskuvavanje

veša. za pasulj

supu i guste

čorbe

 

 

i

 

 

tiganji

veći i manji

visili su iznad

šporeta

 

 

i

 

 

plehovi

za musaku

krompiraču

i kolače

 

 

i

 

 

neko

posuđe je

bilo okrnjeno

neko je lako

zagorelo 

 

i

 

 

kad

se ne bi

odmah opralo

posuđe bi zakorelo

pa bi se onda sipala

voda da odstoji i

da se otkori pre

pranja

 

 

i

 

 

krpim

šerpe lonce

uzvikivao je

klomfer koji je

krpio flekama

probušene

šerpe i

lonce 

 

 

i

 

 

džezva

za kafu sa

šoljicama i

tacnama

bajnim

 

 

i

 

 

kao

o svemu

i o posuđu bi

se moglo

danima

 

 

i

 

 

hranu

su činile

namirnice

i jela od tih

namirnica

božijih

 

 

i

 

 

hleb

voće povrće

i meso

 

 

i

 

 

letnja i

zimska

ishrana

 

 

i

 

 

hladna

i kuvana

jela 

 

 

i

 

 

pečeno

ili kuvano

sveže ili od

pre neki

dan

 

 

i

 

 

slatko

slano kiselo

gorko ljuto

i bljak

 

 

i

 

 

ukusno

naravno da je

najukusnija hrana

koju sam ikada 

jeo kajina

 

 

i

 

 

hleb

najlepše

miriše i prvi

zalogaj

života

je

 

 

i

 

 

kifle i 

gospodska

peciva. pogačice

kajzerice perece

puter kifle

 

 

i

 

 

glad

žeđ i

san

 

 

i

 

 

glad

žeđ san

seks i eto

života

 

 

i

 

 

kao

prva reč i

kao prvi gutljaj

i prvi zalogaj je bio

zadovoljenje gladi

koje me je vodilo

nepogrešivo ka

bogu

 

 

i

 

 

namazati

nešto na hleb

je bilo najlepše

jer je bilo

odmah

 

 

i

 

 

ili

čak

samo

pokidati

hleb i

jesti

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima